Национални парк Тара обухвата површину од 22.000ha на највишем делу планине Таре и налази се на територији општине Бајина Башта и Ужице, у западном делу Републике Србије.
На подлози од кречњака реке као што су Бели Рзав, Рача,Дервента су направиле дубоке клисуре и кањоне. Поред тога се јављају вртаче,пећине и увале. На тај начин су створена прибежишта у којима се све до данас очувао богат биљни и животињски свет.
Простор Таре проглашен је Националним парком 13. јула 1981. године на укупној површини од 19.175,00 ha.
Планина Тара представља површ динарског правца пружања. Припада делу старовлашких планина (Старовлашка-рашка висија). У најужем делу масива смештена је планина Звијезда, која је од Таре природно одвојена Клисуром Дервенте. По надморским висинама, Тара спада у средње високе планине, чија је просечна надморска висина 1.000 – 1.200 метара. Највиши врх је Козји рид – 1.591 метар.
На Тари је такође регистровано 53 врста сисара и 153 врста птица, 23 водоземаца и гмизаваца и 19 врста риба. Под посебном заштитом су медвед, дивокоза и срна. Најпознатија врста, за коју се може рећи да је симбол бескичмењака Таре је ендемореликт Панчићев скакавац.
На Тари је идентификовано преко 40 лишћарских, лишћарско-четинарских и четинарских фитоценоза, затим 1156 врста васкуларне флоре што чини 1/3 укупне флоре Србије. Од заступљених биљних врста 76 су ендемичне врсте. Посебну вредност и значај има Панчићева оморика (Picea omorikа), ендемична и реликтна врста, која је кањонима и клисурама средњег тока рек Дрине успела да преживи задње ледено доба.
На подлози од кречњака реке као што су Бели Рзав, Рача,Дервента су направиле дубоке клисуре и кањоне. Поред тога се јављају вртаче,пећине и увале. На тај начин су створена прибежишта у којима се све до данас очувао богат биљни и животињски свет.
Простор Таре проглашен је Националним парком 13. јула 1981. године на укупној површини од 19.175,00 ha.
Планина Тара представља површ динарског правца пружања. Припада делу старовлашких планина (Старовлашка-рашка висија). У најужем делу масива смештена је планина Звијезда, која је од Таре природно одвојена Клисуром Дервенте. По надморским висинама, Тара спада у средње високе планине, чија је просечна надморска висина 1.000 – 1.200 метара. Највиши врх је Козји рид – 1.591 метар.
На Тари је такође регистровано 53 врста сисара и 153 врста птица, 23 водоземаца и гмизаваца и 19 врста риба. Под посебном заштитом су медвед, дивокоза и срна. Најпознатија врста, за коју се може рећи да је симбол бескичмењака Таре је ендемореликт Панчићев скакавац.
На Тари је идентификовано преко 40 лишћарских, лишћарско-четинарских и четинарских фитоценоза, затим 1156 врста васкуларне флоре што чини 1/3 укупне флоре Србије. Од заступљених биљних врста 76 су ендемичне врсте. Посебну вредност и значај има Панчићева оморика (Picea omorikа), ендемична и реликтна врста, која је кањонима и клисурама средњег тока рек Дрине успела да преживи задње ледено доба.
Нема коментара:
Постави коментар