Планина Копаоник
Копаоник је највећи планински масив у Србији; пружа се од северозапада ка југоистоку око 75 километара, досежући у средњем делу ширину око 40 km.
Највиши део је пространа површ Равни Копаоник, око које се дижу Суво Рудиште са Панчићевим (Милановим) врхом (2017 m) на коме је Панчићев маузолеј, Караман (1934 m), Гобеља (1834 m) и др. Југоисточно од Сувог Рудишта гребен Копаоника је сужен и рашчлањен у низ пластастих узвишења: Чардак (1590 m), Шаторица (1750 m) и Оштро копље (1789 m), између којих су широке преседлине.
На Копаонику је најраспрострањенија раскомадана шумско-пашњачка зона средишње Србије. На вишим деловима је четинарска смрчева и јелова, а по странама букова и храстова шума.Он се налази у централном делу Србије.
Резервати природе:
Под посебном заштитом Националног парка је 698 хектара - издвојених у: 11 резервата природе и 26 природних споменика, 12 геоморфолошких, 6 геолошких, 8 хидролошких и 15 објеката сврстаних у непокретна културна добра.
Природни резервати националног парка су следећи локалитети:
- Козје стене
- Вучак
- Мркоња
- Јанкова бара
- Гобеља
- Барска река
- Самоковска река
- Метође
- Јелак
- Суво рудиште
- Дубока
Копаоник је место на коме се могу наћи примерци ендемске флоре као што су Копаоничка чуваркућа (Sempervirum Kopaonicense), Панчићева поточарка (Cardamine Pancicii) и копаоничка љубичица (Viola Copanicensis).
Од многобројних животињских врста најзначајнији су сиви соко (Falco Peregrinus), златни орао (Aquila Curvirostra),сова (Bubo Bubo), дивља мачка (Felis Silvestris) и јелен (Capreolus Capreolus).
Шумске заједнице:
Шумске заједнице:
На зонама одговарајуће надморске висине срећу се шумске заједнице:
- балканске букве
- јеле
- смрче
- планинског јавора
- храстова
- борова.
Нема коментара:
Постави коментар