Национални парк је област земље, често у власништву државе у којој се налази, већим делом заштићен од људског утицаја. Национални паркови су заштићена област Међународног удружења за заштиту природе - Категорија II.
У Европи први такав парк је основан у Шведској, а затим 1909. у швајцарском Енгадину, а на територији (бивше) Југославије још1924., у долини Триглавских језера. У међувремену су основани и други национални паркови са циљем заштите и проучавања природних целина. Према подацима из 90-их година прошлог века на свету има 1500 националних паркова или резервата одговарајућег нивоа заштите.
Величина и типови
Национални парк може да заузима површину различите величине: од неколико милиона хектара у Америци и Канади па до неколико хиљада хектара у Европи.
На X Генералној Скупштини УИЦН (Међународна унија за очување природе), која је одржана 1969. године у Њу Делхију, дата је дефиниција националног парка чије су главне одреднице:
На X Генералној Скупштини УИЦН (Међународна унија за очување природе), која је одржана 1969. године у Њу Делхију, дата је дефиниција националног парка чије су главне одреднице:
- да је то шире просторно подручје које представља један или више екосистема мало или никако измењен људском делатношћу или настањивањем, коме животињске и биљне врсте, геоморфолошки елементи и биљна и животињска станишта дају посебан научни, образовни и рекреативни значај или у коме постоје природни пејзажи велике лепоте.
Национални паркови се могу сврстати у најмање два типа:
- амерички и
- европски.
Амерички тип одговара првом парку Јелоустоун који је формиран за туризам и рекреацију грађана, док европски тип, одговара парку Енгаден у Швајцарској, има карактеристике резервата. У резерватима се живи свет потпуно слободно развија и живи, а само је заштићен од сваког утицаја човека.
